 |
| Art of Marina Fedorova |
Beli slon
Deset godina kasnije, u pratnji pripadnika američkih bezbednosnih službi, pojavio se u prestižnom Spa & Wellness centru na samoj granici Evrope. Porodični dekor je podrazumevao večernje izlaske s mladom i atraktivnom suprugom u obližnji kazino, Jager bar i na ljupko veštačko jezero, gde su povremeno organizovane privatne žurke u brvnarama na vodi, namenjenim elitnoj klijenteli. Tokom dana je, nakon obilnog doručka, odlazio na tople kupke, talaso-terapiju i omiljenu dvorsku masažu na bazi semenki šafrana i grožđa. Za to vreme, guvernanta se starala o mlađem sinu: podučavala ga je igrama u vodi, bilijaru i lokalnim legendama, kao i geografiji – raspitujući se o voznom redu međunarodnih kompozicija što su, u letnjoj sezoni, hitro prolazile pored ovog živopisnog mesta.
Prelistavajući jutarnje novine s ravnodušnim izrazom na licu, pogled mu se zaustavio na arhitektnoskom rešenju indonežanskog Instituta za proučavanje morskih struja “Solus4”, da bi potom prešao na svakodnevicu sukoba u Libiji, analitiku složenih uzroka krize u Međunarodnom monetarnom fondu, te jedva uočljivu notu, na dnu stranice, o tehničkom usavršavanju HAARP programa u Kanadi i Severnoj Americi. Od supruge je saznao da je hotelski wireless sistem trenutno zakazao i da je to poprilično razljutilo mališane, a naročito posle incidenta s plastičnim čamcima za dve osobe, kada su u redu s običnim kupačima, i po velikoj vrućini, morali da čekaju kako bi se gužva raščistila. I voda je bila pretopla, preko 33 celzijusova stepena, što je premašivalo standarde za ovo doba godine.
Trebalo mu je čitavih pola sata da namesti jastuk presvučen crvenom draperijom, u pokušaju da odrema. Stresove valja izbegavati po svaku cenu, ovde je na odmoru, daleko od svih, pa i od vlastite prošlosti – pomalo mu se vrtelo u glavi od sparine, dok je pretraživao torbicu sa najnovijim parom pinehole naočara. Plan odmora se lagano ostvarivao, danas će se spuštati niz četvoropružne tobogane, zatim će pojesti nešto malo voća, a onda će se relaksirati u privatnom jacuzziju s mirisljavim solima i ponešto algi; popodne će rezervisati nekoliko termina unapred, za refleksnu masažu stopala... Prebacivši peškir preko leđa, šlapkajući u prevelikim papučama, lagano je napustio hotelski hol, izbegavši obezbeđenje…
Aiuto! – vriskala su deca u radosnom ushićenju...
- Wow, it’s terrible!!! What are you doing here?
- Please, wait your turn…
- Спасибо – čulo se sa stuba za simulaciju propadanja u liftu, nedaleko od tramboline.
- Oops! Sorry!
Nepodnošljiva gužva na Termalnoj rivijeri utiskivala mu se u imaginarni rokovnik, prepunjen imenima, terminima sastanaka, lascivnim porukama i nažvrljanim skraćenicama, koje u mislima nije uspevao da rekonstruiše, zbog prevelike vrućine. Bili su tu i nerazrađeni planovi za izgradnju nove obaveštajne centrale u Evropi (zajedno sa skicama pojedinih položaja prikrivenih sistema nadzora, s akcentom na senzorima za detektovanje kretanja vazduha), tačnije u Nemačkoj, za koju je trebalo lobirati po povratku s letovanja. Svakako nije bilo moguće da se u potpunosti osloni na podatke s USB memorije, pogotovo kada je reč o detaljima vezanim za postavljanje odgovarajućih sistema kontrole, i to posle mnogobrojnih afera s prisluškivanjem, što su se u poslednje vreme događale, isprva u Avganistanu, a zatim i u Nemačkoj.
Padina s toboganima presijavala se u daljini. Prišavši, nije mogao a da ne primeti kolonu strpljivih ljudi koji su uz brdo gurali, nosili, teškom mukom kotrljali svoje tamno-plave kolutove, kao da je reč o najozbiljnijem poslu. Pozdravivši ovu globalnu sizifovsku metaforu smeškom i uzdržanim klimoglavom, sačekao je svoj red u podnožju brdašca, a zatim zgrabio rekvizit, krenuvši ka vrhu… Pošto je uskočio u svoj privremeni čamac, avantura je mogla da počne, spuštanjem niz zavojiti tobogan. Međutim, negde na sredini spusta, čekalo ga je ne malo iznenađenje: vrtložni tok – ko bi se tome nadao. Konstruktorska greška ili tek dobar štos? Šta sada da čini? Koliko dugo će ostati u ovom delu staze, i šta će se dogoditi kada naiđu ostali? Smešno, nijedna agentura ovo ne bi mogla da predvidi – beskonačno proširenje igre nasred tobogana, vrlo zanimljivo… I dok se preispitivao kuda i kako dalje, jedna veoma zgodna plavuša, zelenkastih vrhova kose, upravo mu se pridružila. Po etiketi koja je aljkavo visila s kupaćeg kostima, učinilo mu se da je Čehinja, ali nije bio siguran u procenu. U svakom slučaju, devojka je hitro zagazila u plićak, na brzinu namestila kolut i već u sledećem času nestala duž strmine tobogana. Ustao je i nevoljno krenuo za njom...
Po povratku u hotel, dočekalo ga je blago uzdignuta obrva šefa obezbeđenja. Ručak je protekao uobičajeno, u tišini, uz pikantnu čorbu od gljiva i Cviček, te hranjenje ribica u tropskom restoranu, omiljenom sastajalištu brižnih očeva s decom. Popodne je bilo rezervisano za rekreaciju na zatvorenim bazenima, okruženim plastificiranim pećinama, veštačkim palmama i vodopadima za hidro-masažu. Velike gužve ovoga puta mu nisu smetale. Najpre se umešao među plivače koji su izvodili aquabik u ritmu najodurnije disko muzike s kraja 70-ih, da bi u sledećem trenutku potonuo zadržavajući dah, ne bi li isplivao iza mosta, sa koga je nehajno visila jedna elegantna ženska papuča. “Čehinja s tobogana” je upravo ulazila u vodu, kose očešljane u zarolanu punđu, iz koje su provirivali zelenkasti pramenovi. Javni časovnik je pokazivao vreme Sezone kiša. Posetioci bazena, upućeni u dnevni tajming, grupisali su se u vodi ispod najvećeg drveta koje je svojom plastificiranom krošnjom zaklanjalo dobar deo vidika ka nebu. Zabava je bila u toku: sa grana i tamno-zelenih listova impozantnog drveta rominjala je kiša, prizivajući doživljaj kupanja na tropskim ostrvima… U isto vreme, iz platoa polukružnog oblika, šikljali su reski, tanki vodoskoci, po kojima su gazila radoznala dečica.
Činilo se da je obližnja “pećina”, popločana svetloplavom keramikom, trenutno prazna i neosvetljena. Ulaz se, zapravo, nije ni video od mnogobrojnih tela u pokretu što su poskakivala u ritmu muzike koja se emitovala sa kamufliranih zvučnika. Ipak, nisu mu promakli zelenkasti pramenovi kose pri ulasku kroz uzani pećinski otvor. Neko vreme se dvoumio, ali – instinkt je bio jači od razuma… Probijajući se kroz gomilu, naposletku je nestao pod nevelikim, lažnim svodom pećine. Čas aquabika je bio u punom zamahu, animatori su se smenjivali pokraj bazena, pokušavajući da održe pažnju posetilaca svojim imbecilnim “koreografijama”. Poslednje čega se sećao bio je diskretni let “belog slona” prilikom napuštanja Svetskog trgovinskog centra u Njujorku 2001, sa jedne od kula bliznakinja, obavijene crnim dimom.
Ambulantna kola su stigla naporedo sa specijalno obučenim roniocima za ovakve prilike: iz plitke usklobučane vode izvučena su dva tela. Posetioci su udaljeni s bazena. Dežurni lekar je konstatovao dvostruku smrt, o čemu je detaljno obaveštena policija, kao i uprava hotelskog kompleksa. Lično obezbeđenje, s nekoliko agenata u civilu, suprugom i dva inostrana fotoreportera, u očekivanju zvanične verzije događaja, skamenjeno je sedelo na ovalnom platou iznad bazena, odakle je još ponegde prskala voda.
- Gospođo, da nije neka zabuna, ovde, zapravo, imamo posla s dve osobe, od kojih, kako izgleda, obe odgovaraju opisu vašeg muža – sumnjičavo je komentarisao dežurni lekar, postavljajući, nadalje, različita pitanja više za sebe, nego ostalim prisutnima. Na jednom od dva tela utopljenika konstatovane su ogrebotine po grudima, koje su ukazivale na znake borbe, dok je drugi leš bio takoreći netaknut i u odličnoj kondiciji.
Divna Vuksanović
Izvornik http://knjizevnost.org/poezija-i-proza/3902-beli-slon
